|
Zelene
pijace u XXI veku
Vekovi su sve duži u iščekivanju i sve kraći u
svojoj prolaznosti. Koliko još juče, ili tačnije
na početku ovog veka, 1903 godine, braća Rajt su
upisali svoje ime u istoriju vazdušnog
saobraćaja, pošto su uspeli da svoju letelicu
odvoje od zemlje. Danas međutim, avioni lete
brže od zvuka, a kosmonauti provode i po godinu
dana u planetarnim stanicama na visini od preko
350km. I u drugim domenima tehnologija čini čuda
– u komunikacijama, računarstvu, robotici...
Čovek je izumitelj tih tehnologija, ali i sam
počinje da trpi od njihovih nepredvidivih
posledica. Zagađenja, viruse, stresovi, infarkti,
karcinomi, „lude krave“, ali i nestašica pijaće
vode i zdrave hrane mora da onespokoji ne samo
armiju naučnika, već i svakog od preko 6
milijardi žitelja naše planete. U Evropi svake
godine nestaje pola miliona hektara obradivog
zemljišta u talasima nezajažljive urbanizacije,
a u Južnoj Americi godišnje se za preko 2
miliona hektara povećava obradivo zemljište na
žalost na račun prašuma Amazonije – najvećeg
panetarnog proizvođača kiseonika. Ne zna se šta
je opasnije. Front zla protiv čoveka i njegove
matične planete je širok i zato bi morala da
jača i svest o potrebi zaštite. U borbi za
zdravu životnu sredinu je i briga o zdravoj
ishrani, iako nije mnogo učinjeno ni u borbi
protiv gladi, od koje u svetu umre godišnje oko
30 000 000 stanovnika. Hrana se u svakom slučaju
može smatrati životnim pitanjem – kao uslov
preživljavanja, kao zdravstveni činilac, ili kao
stvar prestiža. Hrana se pronalazi, proizvodi i
bira, ona je pitanje životnog stila u smislu
asketizma ili gurmanluka; hrana je i umeće u
obliku recepata ali i snobizam, egzibicionizam,
pikanterija. S jedne strane je lični stav, a s
duge je napor porizvođača, tehnologa, arhitekata
i nutricionista, naravno.
Pijaca je sigurno najpotpuniji odgovor kada je o
hrani reč, pa ga i znatno šire – kada se govori
o kupovini i izboru predmeta kupovine. Kupovina
je svakako realna mogućnost, ali izbor
podrazumeva i mogućnost u najširem smislu – od
nužno mogućeg do zamišljeno nemogućeg. To nije i
ne može biti market ni kao samoizbor, ni kao
izjednačena ponuda. Ne, pijaca je susret i dodir,
na otvorenom, u prolazu, to je nezamenjiva
komunikacija. Hrana, izbor i komunikacija su tri
osnovna pojma u fundamentalnoj predstavi pijace.
Tehnološke inovacije će u XXI veku ići svojim
tokokm od fascinacije, do nepredvidivog i uvek
će se kasnije sagledavati kolateralne posledice.
Permanentno će biti aktuelan i problem zaštite
od tog civilizacijskog bljeska. Možda će
Interntet ili slični računarski sistemi iz
osnova izmeniti kupoprodajne odnose, ali zelena
pijaca kao prodajno kupovna komunikacija neće
moći da se upakuje u te elektronske kutije, ili
bi pijacu od toga trebalo sačuvati. Pijačne
namirnice su po svojoj prirodnosti toliko
uverljive da ih jedino kupci-pijačari mogu
verifikovati i to na licu mesta, možda i na
proizvodnoj parceli, ali nipošto na
kompjuterskom ekranu.
Zelena roba se mora videti sa svojim prodavcem,
pa makar on i ne bio proizvođać, ili je na kupcu
da i to razluči i da uvek demonstrira sebe kao
suverenog pijačara.
Uvažavaćemo sve tehnološke inovacije XXI veka,
možda ih i podsticati da bismo zelene pijace
učinili još zelenijim i to u najcentralnijim
delovima gradova i u njihovim gustim stambenim
zonama. Naravno da se hladnjače i transportna
sredstva mogu spuštati pod zemlju, ali zelena
roba, sa svojim proizvođačima ili prodavcima
mora da bude na oku onih iz solitera, običnih
prolaznika i pre svega namernika kao
pasioniranih pijačara.
I u XXI veku moramo sačuvati našu pijacu na
kojoj će se manifestovati i naš mentalitet, ali
i privrženost naših proizvođača pijačnoj tezgi.
Trebalo bi, takođe, i naše ogromno iskustvo
pretočiti u stručne, naučne postulate da bismo
mogli da se suprotstavimo anti-pijačnim
tendencijama čiju neracionalnost i nehumanost
nije teško dokazivati.
U XXI veku biće još više žurbe i automatizma,
zelene pijace u regiji jugoistočne Evrope morale
bi ostale ono što su danas-neprikosnovene
ekološke oaze u sivilu urbanog života. Zelene
pijace nemaju alternativu ni u XXI veku, bez
obzira na tehnološki progres kome se ne može
odoleti.
Odlomak iz knjige "Pijaca Kalenic"
JKP Beogradske pijace
Beograd 2000.
|
