|
Politika, četvrtak, 2. februar 2006.
BRIGE STANARA NA ZELENOM
VENCU
Šta krije
klizište
Putari zakrpili pukotinu
na kolovozu, a šta se nalazi ispod ulice
kao da malo koga interesuje
Sveže iskopani temelji na kojima
bi trebalo da „nikne" kako je najavljeno,
parking ispod, pijace iz snova na Zelenom vencu
pokrenuli su klizište. Popucao je asfalt u
gornjem delu ulice Kraljice Natalije, a šta se
nalazi ispod niko se ne usuđuje ni da razmišlja.
Stanari koji žive u Ulici Zeleni venac rekli su
nam da poslednjih dana ne silaze u podrume.
- Ne usuđujem se da pogledam -
glasio je kratak odgovor.
U delu gde je popucao asfalt,
zatekli smo radnike „Beograd-puta" kako
pokušavaju da zakrpe dugačku i ne baš plitku
pukotinu.
 -
Ovo je samo zbog vozila. Popunjavamo spoljašnje
rupe. Ne znamo šta je u dubini. Niko ne zna -
rekli su radnici „Beograd-puta", koji su juče
počeli da nalivaju asfalt i da na taj način krpe
rupu.
Stanari zgrada u Ulici kraljice
Natalije, koji kroz prozor gledaju na gradilšnte,
nisu primetili pukotine u podrumima zgrada.
Jedan od stanara zgrade u Kraljice Natalije,
Nenad Vasiljević, rudarski inženjer, objasnio
nam je da su ugroženiji stanari u donjem delu,
na uglu ulica Kraljice Natalije i Zeleni venac,
zbog prirode zemljišta, koje je na tom delu
spušteno.
Međutim, u ovom delu grada ima
dosta podzemnih voda i niko ne može da proceni
kad će i gde krenuti klizište. Proleće se bliži,
a sa njim i nadolaženje podzemnih i nadzemnih
voda, što će još više ugroziti bezbednost zgrada
u okolini bivše pijace.
- Nije slučajno što je tu
decenijama bio plato i što niko nije želeo tu da
bilo šta gradi. Izvođač radova je trebalo najpre
da izvrši sondiranje terena, a zatim da krene sa
kopanjem temelja, i to da radi na delove, a ne
sve odjednom. Ovako, po ovom projektu, čitav taj
deo grada je ugrožen. Pa zar sve treba da se
sruši samo zbog nečijih para? - pitao je
Vasiljević ogorčeno.
Ispod Zelenog venca, u delu
grada gde se danas nalazi Železnička stanica,
nekad je bila Bara Venecija. Da li su i to imali
na umu projektan-ti nove pijace na Zelenom vencu
pokazaće vrlo brzo prvi prolećni dani.
D. S.
Tlo puca zbog
neznalica
Izvođači počinju da grade
i bez provere izdržljivosti zemljišta,
jer ispitivanje terena zahteva vreme i puno
košta
Klizište uvek postoji i samo
čeka inženjera neznalicu da bi bilo pokrenuto.
Ovim slikovitim citatom čuvenog profesora Kirila
Savića, profesor Građevinskog fakulteta Mihailo
Maletin objašnjava pucanje asfalta i najnovije
urušavanje tla na Zelenom vencu. Prema njegovim
rečima, najveći problem kod mnogih građevinskih
radova u prestonici je neodgovarajuće, ili, još
češće, nikakvo ispitivanje zemljišta na kojem se
dižu građevine.
- Za klizište na Zelenom vencu
se zna barem poslednjih 30 godina, ali problem
je, kao i u drugim sličnim slučajevima, u tome
što se preskače najvažnija stvar - sondiranje
terena. zemlja u gradu, za razliku od ruralnih
sredina, nije prirodni teren, ono ima podzemne
vode, vodovodne cevi, a iznad njih se nalaze
velike građevine, stambene zgrade. Sve činioce
je neophodno uzeti u obzir. Pre bilo kakvog
idejnog projekta, to je obavezno ispitati -
objašnjava Maletin.
Naš sagovornik tvrdi da se
suštinske projektne faze uporno izbegavaju, a
izvođači se zbog toga, bez najvažnije tehničke
osnove, upuštaju u gradnju. Jednostavno, radi se
suviše brzo.
- Primera radi, poznato je da se
30 odsto vode iz kanalizacionih i vodovodnih
cevi izliva i odlazi ispod površine zemlje, što
stvara rastresito tlo. To se, između ostalog,
takođe mora uzeti u obzir. Najozbiljnija,
istraživačka faza biva izbegnuta - istače
Maletin.
On tvrdi da odgovorne za
eventualne nesreće treba tražiti u investitorima
i izvođačima radova. Kao i u organizatorima
posla i onima koji gazduju zemljištem. Ali, kaže,
problem je i u tome što nema nadležnog organa
koji bi proveravao projekte.
- Na nivou Republike postoji
Centralna reviziona komisija koja proverava sve
projekte od značaja za Republiku. Tako nešto na
nivou grada ne postoji - tvrdi Maletin.
Prema njegovim rečima, slična
potencijalna klizišta postoje i kod Medicinskog
fakulteta i u opštini Vračar.
- Daću vam još jedan primer.
Kada smo radili projekat metroa, napravljeno je
više od 800 bušotina širom grada, kako bismo
utvrdili gde i šta se nalazi ispod zemlje.
Međutim, jedan takav posao mnogo košta, treba
odvojiti novac, a zahteva pažnju. i vreme. I
moraju da ga rade pravi maheri za fundiranje.
Stvar je u tome što je urbanistima bitno da se
gradi, a da li će tlo pod građevinom izdržati,
kao da nije bitno. A valjda i investitorima i
izvođačima i gradu to mora da bude najvažnije -
konstatuje Mihailo Maletin.
S. Stamenović
|
