|
Politika, sreda, 8. februar 2006.
Nastavlja se gradnja
pijace na Zelenom vencu
Klizište
zaustavljeno talpama
Iskopavanjem temeljne jame poremećen tok
podzemnih voda.
- „Izgon vode"urađen pregradama
Pretpostavke stručnjaka da je
destabilizacija tla na Zelenom vencu izazvana
građevinskim radovima potvrdili su i prvi
nezvanični podaci sondažnog ispitivanja zemlje.
 - Tokom iskopavanja temeljne
jame došlo je do problema i poremećaja toka
podzemnih voda. Međutim, postavljanjem talpi i
pregrade problem je za sada saniran. Na
Građevinskom fakultetu to zovu „izgon vode".
Nastavljamo sa planiranim radovima i
rekonstrukcijom vodovodne i kanalizacione mreže
u Jug Bogdanovoj ulici, a pomeranje tla ćemo i
dalje pratiti - kazao je Đorđe Bobić, glavni
gradski arhitekta i dodao da je cela Terazijska
padina umireno klizište, osim Zelenog venca, gde
ništa do sad nije građeno. Zbog toga će
preduzeće „Ratko Mitrović" već sutra početi sa
gradnjom obodne betonske ploče.
Za gradnju na Zelenom vencu JKP
„Gradske pijace" angažovale su konsultantsku
kuću „Yu build', jep je ovaj projekat njihova
prva velika investicija. Kakvo je trenutno
stanje na gradilištu na Zelenom vencu i ima li
opasnosti od klizišta, pitali smo i dr Zorana
Đorđevića, vlasnika „Yu build" grupe.
- Specijalizovani smo za
konsultantske usluge upravljanja projektima u
građevinarstvu. Prema svetskim standardima,
građevinski radovi su podeljeni u tri faze.
Firma „Energoprojekt" je najbolja za zemljane
radove, tako da je izabrana da iskopa temeljnu
jamu. Kao najstručniji za betonske radove.
odabran je „Ratko Mitrović", a konkurs za trećeg
izvođača, koji će raditi završne radove, još
nije raspisan - objasnio je dr Đorđević.
Ni „Gradske pijace", a ni „Yu build" grupa nisu
dovoljno stručni za iskop temelja, tako da su za
projektanta preložili CIP, a za revidenta
projekta „Gošu projmetal". Njihovu tehnologiju
prihvatila je Skupština grada, kao investitor.
 - Inženjerski, na Zelenom vencu
se nije desilo ništa opasno. Gradska vlast je
reagovala na vreme i na pravi način. „Energoprojekt"
je mogao da bude predusretljiviji i
preduzimljiviji, a potporne radove na temeljnoj
jami trebalo je raditi u sistemu šah-polja -
izrazio se veoma diplomatski dr Đorđević.
Darko Turopoljac, direktor
„Energoprojekta", koji je vodio iskopavanje
temeljne jame na Zelenom vencu, uz opasku da
nije ovlašćen da daje izjave medijima, rekao je
da su radovi rađeni „prema projektu koji je bio
određen dokumentacijom".
- Iskop temeljne jame, kao i
njenu zaštitu i obezbeđenje, završili smo 30.
decembra 2005. godine - prokomentarisao je
kratko i preporučio da za ostale podatke zovemo
Đorđa Bobića, glavnog arhitektu.
Dr Zoran Đorđević negira da je
bilo problema sa pucanjem kanalizacionog
kolektora.
- Gradski oci su i tu na vreme
reagovali i procedura za javne nabavke je u toku.
Znalo se unapred da su cevi stare i procenjeno
je da se kanalizacioni kolektor nalazi u tom
delu, tako da je tehnologija rada u tom delu
bila drukčija i primenjena tim uslovima - tvrdi
dr Đorđević.
Međutim, stručnjaci Instituta za
ispitivanje materijala Srbije pre dva dana
postavili su takozvane markere, odnosno sprave
pomoću kojih je olakšano praćenje brzine
nastajanja pukotina u kanalizacionom kolektoru
nadomak Zelenog venca. Rezultati merenja, kako
nezvanično saznajemo iz ovog instatuta, pokazali
su da se na kanalizacionoj cevi pukotine
pojavljuju u veoma maloj meri, ali će ceo
izveštaj o stanju vodovodne i kanalizacione
mreže u ovom delu prestonice javnosti biti
dostupan za nekoliko dana.
Dušica Stojanović
Marija Brakočević
Profesor Milan Maksimović
o situaciji na gradilištu
Pratiti tok
podzemnih voda
Podzemne vode su i dalje glavni
dežurni krivac za stvaranje pukotine na Zelenom
vencu. Baš zbog toga, pre bilo kakvih radova, pa
i u slučaju gradnje pijace na Zelenom vencu,
neophocno je pomio praćenje njihovog kretanja,
ističe profesor Milan Maksimović, šef katedre za
geotehniku na Građevinskom fakultetu.
Ovo ispitivanje radi se uz pomoć
jednostavnog instrumenta, pijezometra,
objašnjava naš sagovornik. Prema njegovim rečima,
reč je o veoma važnom postupku, zbog toga što
pri pravljenju priboja, to jest pregrade tokom
gradnje, koja stoji i na gradilištu na Zelenjaku,
prirodni nivo vode počinje da raste.
- Ne mogu da tvrdim da to nije
urađeno tokom radova na pijaci na Zelenom vencu,
pričam kako to stručno mora da se uradi. Jer, ta
izgrađena pregrada predstavlja neku vrstu brane,
ipak je to čelična konstrukcija. Zatim, voda se
nalazi nekoliko metara ispod zemlje i sliva se
ka pregradi. To je sasvim normalno, podzemne
vode se kreću iz celog grada. One putuju u
pravcu Save - objašnjava Milan Maksimović.
Naš sagovornik daje i primer
pogrešnog bavljenja ovim problemom.
- U Ulici Partizanski put na
Karaburmi napravljena je ista takva greška pre
20 godina. U pitanju su bili radovi na skladištu
za so i tamo se takođe pojavilo klizište. Voda
se gomilala na priboju, dok na kraju nije počela
da se preliva preko njega. Na kraju je došlo
dotle da je ljudima zemlja upadala kroz prozore
- kaže Maksimović.
On naglašava da rast vode mora
da bude pod stalnom kontrolom. Pored bušotine za
pijezometar, pravi se i veća bušotina za jedan
ili više bunara, koji služi za odlivanje viška
tečnosti. Osim toga, bitno je da priboj bude
dovoljno dubok, odnosno visok.
- Neophodna je stalna provera,
da ne bi bilo nepredviđenih situacija, ili
slučaja kada nivo vode postaje kritičan. Pored
bušotine, mora da stoji bar elaborant, tehničar
ili inženjer. Ja nikog od stručnijih ljudi, osim
majstora, kod Zelenog venca nisam video - tvrdi
Maksimović. On kaže da je dobar primer za
pravilnu upotrebu pijezometra moguće videti kod
podzemne garaže kod Starog dvora.
S Stamenković
|
